Ostavimo ponos po strani (text)

Ja još uvek molim vreme da se vrati. Da ponovo zovem, sve dok ne kažeš 'Halo'. Da zanemim u sekundi, dok slušam tvoj piskutavo grubi glas kako ponavlja istu reč . Da prošapućem ti : stani, ne mrdaj, čekaj me. Blizu sam. Toliko blizu.

Taj glupi ponos. Taj glupi ego. Taj nedodirljivi šamar..u vidu poklopljene slušalice.. Boli još uvek.. I boli sve jače. Umesto da kažem sebi da je gotovo i da je tacka na kraju priče o nama odavno stavljena,ja ipak stavljam tri i čekam nastavak. Jer priča nije gotova dok se ne desi srećan kraj.