Dočekujem ga uz prve zrake Sunca, dok se dan budi i sveži vazduh mili ovim brzim gradom.
Nosi ka meni, ah, velikog mi čuda, buket prelepog cveća. Ljubi me jednom, dvaput, ah ne planira da stane. Tu na sred ulice. Tu gde nas ljudi krišom gledaju i srame se umesto nas.
Smejem se ja, smeje se on i još uvek me ljubaka.
Skanjam se, misliće ovaj narod da smo ludi.
A mi, luckasti, srećni i zaljubljeni. Kao dva mlada pavijana na nekom stablu.
Ljubav je čudo. Kad voliš nekoga, onda voliš čitav svet i prva ti je kafa najslađa i prvi korak, pa čak i na levoj nozi bude zgoda i milina. Trčkaraš, a kao da lebdiš.
Sedela bih satima tu pokraj voljenog, razmenjivala nežne poglede, uživala u trenutku. A to i radim. Jer, od ljubavi mi nema preče stvari. Ako treba ustajem i 3 sata ranije za 5 minuta provedenih kraj njega
E to je deo te ljubavne magije. Vreme prilagođavaš i sebi i drugima. A ipak voliš svakog minuta, sata ili čak još manje, sekunde. Sve ti znači.
No comments:
Post a Comment