Mogli smo sve,mi smo isti, zar ne..?

 Da li sam ja to sanjala..? Ili je u mom zivotu upravo, brzinom svetlosti proletela oaza osecanja i secanja na potpunog stranca..?? Da li sam se upravo probudila iz jednog od najdivnijih snova ili je sve bila stvarnost?
  Pitala sam se tako.. i pitala..a onda, eh..Onda me je vetroviti samar povratio u ovom nasem gorkom svetu.Videla sam milione gresaka i milione ilustrovanih osecanja, a ja cak nisam ni bila svesna da nista od toga nije realno i sve sam samo umislila.Postala sam opsednuta nekim kome sam znacila isto koliko i drvetu opali list.Nista.
Sve je bilo neopisivo lepo,nestvarno i bajkovito.Volela sam, mastala, a onda nista.Nista se promenilo nije, ono hladno i ledeno bice u tebi nije omeksalo i otopilo svoje stenovito srce.
 Da si se samo jednom potrudio, bacio zrno peska u ovom mom moru,pruzio makar jednom ruku kada sam padala, ostala bih. A ovako, nemam razloga, snage, pa ni volje..Izvini sto sam narusavala tvoje mracne dane svojim trackom svetlosti. Ovo more osecanja moze i bez stena da zivi.