Potrčah ti u zagrljaj kao da si poslednja osoba na Svetu. Potrčah i ne gledah kuda gazim, nit gledah da li me neko prati, ne gledah ljudi sa strane.
Ja sam gledala u tebe, jer ti si bio centar sveta do kog sam želela da stignem.
Znaš, nekad samo sklopim oči i zamišljam kako sam u nekom crnom tunelu, u nekoj crnoj rupi u kojoj vidim samo jednu tačku. Znaš, jednu jedinu bistru, jedino svetlo, a to svetla si ti. Pa tada shvatim da mi samo to treba. Baš ta jedna svetla tačka u životu. A nje, nekako, baš nema.
No comments:
Post a Comment