HRISTOS VASKRSE! Ustanite što ranije, decu dodirnite ovim, a danas jednu stvar nikako ne valja raditi!

HRISTOS VASKRSE! Ustanite što ranije, decu dodirnite ovim, a danas jednu stvar nikako ne valja raditi!

Uskrs i Božič predstavljaju najradosnije hrišćanske praznike, pa se u skladu sa tim, u njihovom praznovanju vremenom razvio čitav kompleks običaja i verovanja koja je, kako se veruje, potrebno dosledno ispoštovati.

Za razliku od praznovanja Božića, obeležavanje Vaskrsa je u najvećoj meri lišeno “paganskih” obreda, pa se često može čuti da je ovo jedan od “najčistijih” dana u hrišćanskoj tradiciji. Jedan od razloga zbog kojih su stvari tako postavljene leži u činjenici da je reč o tzv. “pokretnom” prazniku. Vaskrsenju Gospodnjem predstoje dva narodu omiljena praznika – Vrbica i Lazareva subota, a kada se kalendarski i Đurđevdan u većoj meri približi Vaskrsu, ovaj praznika “uzima” i neke od njihovih običaja kao što su, sađenje cveća i ukrašavanje doma cvećem, umivanje cvetnom vodom i slično.

. Glavna dilema: Da li je ispravno reći “Vaskrs” ili “Uskrs” 

Iako je u našem narodu uobičajeno da se ovaj praznik naziva jednim jedinim imenom, protokom vremena došlo je do mešanja različitih kulturnih tradicija, pa tako imamo dva oblika ove reči – Vaskrs i Uskrs.

Činjenica je da je drugi termin postao najraspostranjeniji oblik imena, ali reč “Vaskrs” predstavlja stariji i izvorniji oblik, odnosno srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve. Neki izvori pravilnost reči “Vaskrs” objašnjavaju činjenicom da se ne govori – “Hristos Uskrese”, već “Hristos Vaskrese”.

S druge strane, smatra se da je pravilno reći i “Uskrs”, budući da ova reč spada u naš narodni jezik i predstavlja originalan i u dugopostojani izraz.

2. Zbog čega bojimo jaja i u koju boju ne bismo smeli da zaobiđemo?

Iako su jaja često bila povezana s paganskim festivalima i proslavom proleća, ona su se tek u 12. veku ustalila kao vid običaja tokom proslavljanja najvećeg hriščanskog praznika,a u našoj zemlji je u 16. veku počela da se javlja simbolika boja koja se nalazi na njima.

U našem narodu su u vezi sa ovim praznikom najutemeljeniji običaji podrazumeva farbanje kuvanih jaja, najčešće i izvorno u crvenu boju koja predstavlja simbol Hristove krvi i života.

Naime, crvena boja od davnina predstavlja oznaku radosti i Vaskrsenja, a jaja sama po sebi simbolizuju novo rađanje i pobedu nad smrću, budući da se to objašnjava činjenicom da kada se ljudska polomi, iz jajeta se rađa novi život.

Nadaleko je poznato da se prvo jaje obavezno koje se ofarba u crvenu boju čuva do narednog Uskrsa i da ono predstavlja zaštitnika porodice, odnosno “čuvarkuću”.

Prema legendi, Marija Magdalena je nakon Hristovog vaskrsnuća krenula da širi vest o tome i tako je dospela i do Rima. Tamo je Marija stigla sve do rimskog cara Tiberija, stavši pred njega sa običnim belim jajetom u rukuma i uzvikujući: – Hrist je vaskrsao!

Tiberijus se, potom, nasmejao i rekao pred svima da je mogućnost da je Hrist vaskrsao ista kao i da jaje u Marijinoj ruci postane crveno. A potom se dogodilo čudo i jaje je istog momenta postalo crveno.

Druga verzija legende sugeriše da su Bogorodica i Marija Magdalena stavile korpu sa jajima pod krst na kome je Hrist bio razapet, te je njegova krv obojila jaja u crvenu boju. Ta jaja je Marija Magdalena potom odnela Tiberijusu kao simbol i predstavu vaskrsnuća.

3. Tucanje jajima za Vaskrs

Po pravilu u svim pravoslanim domovima se tokom tri dana praznovanja Vaskrsa na trpezi nalazi korpa od pruća sa ofarbanim jajima. Kako nalažu običaji, obavezno je da prvo jaje uzme domaćin odnosno starešina doma, a nakon njega to čine i ostali ukućani. Nakon uzimanja jaja počinje pravo malo nadmetanje među članovima porodice, koje se potom proširuje i van okvira doma, pa u goste svako nosi svoje jaje kojim će da se takmiči. Prilikom tucanja jaja izgovara se najpre “Hristos Vaskrse”, a odgovara sa “Vaistinu Vaskrse”. Nakon razbijanja jaja polomljena se ljušte i jedu, i to treba da bude prvi zalogaj svim ukućanima, nakon čega bi mogli da pređu na ostalu prazničnu hranu.

4. Nekoliko zanimljivih i malo poznatih običaja:

– Kako nalaže tradicija za Vaskrs je potrebno da probudimo i ustanemo što ranije, a da na spavanje dan ranije odemo pre ponoći, budući da se verovalo da će onaj koji budan dočeka noć uoči Vaskrsa u narednih godinu dana biti lenj, neuspešan i bez energije.

– U ruralnim sredinama u našoj zemlji se verovalo da je dobro da se ujutru čovek umije vodicom u koju su prethodno potopljeni bosiljak, dren i vaskršnje jaje.

– Decu je, navodno, trebalo dotaći jajetom ofarbanim crvenom bojom, kako bi ona bila “rumena” i zdrava tokom cele godine, a isti magijski postupak bi se ponavljao i narednog Vaskrsa.

– Nekada su na rano na Vaskrs ljudi odlazili u crkve na jutrenje. Na primer, U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava na ovaj sveti dan i ne dođe na jutrenje u crkvu, rodbina i svi okupljeni odlaze po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. Takođe, tokom 17. veka, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio praznovnaje ovog običaja, budući da je usled šoka od ledene vode često dolazilo do smrtnog ishoda.

– Posle vaskršnjeg ručka meštani su imali običaj da se okupljaju kod seoske crkve, a ako je u nekom selu nije bilo, za tu namenu im je služilo sveto, magijsko, drvo koje se naziva i “zapis”.

– U nekim vojvođanskim selima, ljudi su po ulicama u trenutku dok je prolazila litija, palili vatre ili sveću na prozorima svojih kuća. Ipak, običaj paljenja vatre je zadržan prvenstveno kod katolika.

– U starim srpskim selima, postojao je običaj koji se nazivao “komka”, a koji je podrazumeao da se u činiju naspe voda, crveno uskršnje jaje, kao i razno mirisno bilje i cveće koje cveta u vreme Vaskrsa, dok je na prag kuće domaćin je postavljao sekiru ali na taj način da je oštrica bila okrenuta ka spolja. Najmlađi ukućani su preskakali kućni prag, a verovalo se da što se dalje skoči, žito i pšenica će bolje roditi. Svi su se potom umivali ovom vodom.

Iako su mnogi od ovih običaja isčezli u urbanim sredinama, ono što nam je svima ostalo zajedničko i omiljeno jeste farbanje vaskršnjih jaja i bogata praznična trpeza! Zbog toga, ukoliko verujete u narative naše narodne tradicije, pazite koji zalogaj će vam danas biti prvi, a posebno ne zaboravite da sačuvate “čuvarkuću”!

Hristos Voskrese!