Isprepletenih prstiju dočekali smo i ovo jutro. Zraci Sunca počinju da naviru kroz pukotine izmedju zavesa, a na tvom se licu stvara mali osmeh, bez ikakvih zvukova, samo jedna mala krivudava linija. Lepo ti stoji kao i svaka obična stvar, uobičajena, ona koja čini tvoju celinu.
Deluješ zadovoljno, srećno i možda malo ošamućeno. Pogled ti luta prvo po sobi, a onda pronalazi moj. Gledamo se tako par trenutaka, koji kao da traju večno i kao da vreme staje,a ti prekidaš čaroliju i naglo se okrećeš, a lice ti nestaje na drugoj strani. A znao sam da nisi ranoranilica i da bi volela da je vec podne. Znam i kako voliš najviše da spavaš. Zato te i grlim čvrsto oko struka, kao sto voliš i tonemo tako ponovo u san. I samo se molim da se ne probudim sam i ne ispadne da sanjam najlepše snove, a u njima ženu koju volim.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
TRAŽIO SAM ŽENU POPUT TEBE...
Išao sam putevima, po vrućini, po kiši. Gledao sam svako lice, ali ni jedno ne beše lepo poput tvog. Plovio sam brodovima, traži...
-
"Nagnuo sam se i poljubio je u usta. Iznenadio sam se kad ne samo da nije okrenula glavu nego mi je i uzvratila poljubac, s...
-
Ja još uvek molim vreme da se vrati. Da ponovo zovem, sve dok ne kažeš 'Halo'. Da zanemim u sekundi, dok slušam tvoj pis...
-
Da li sam ja to sanjala..? Ili je u mom zivotu upravo, brzinom svetlosti proletela oaza osecanja i secanja na potpunog stranca..?? Da li sa...
No comments:
Post a Comment