Ukusnije je ovo vino uz suze što klize niz ovo bledo lice. Nisi prošlost, ni budućnost. Ti ni ne postojiš. Više ne.
Plačem, a ne osećam više ni kapi da mi klize niz lice. Palčem, ne ovraćam pažnju gde sam ni sa kim. Pogodila me pesma, setila na tebe, bilo je lepo, ali ne kajem se jer ne postojimo.
Uvek si želeo da sve stane kada najlepše bude. Eto ti sada. Desilo se, stalo je.
Suze mi ponovo naviru, osećam ih. Hladne su i peku. Skidaju mi maskaru, razmazuju, ali neka. Neka vide prijatelji naši da nisam srca kamenog. Neka vide da me boli. Neka pokušaju da mi pruže utehu, smire ovu bol koju si naneo. Neka.
Slaba sam, slaba na tebe, slaba na tvoje oči, reči, osmeh.. Ali ipak se trudim da zaboravim prošlost, nastavim budućnost i da te izbrišem iz sebe.
No comments:
Post a Comment